početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

Globalno istraživanje Evropske Unije - Nasilje nad ženama: svaki dan i svuda

Novi izveštaj Agencije Evropske unije za fundamentalna prava predstavlja rezultate do sada najvećeg istraživanja o nasilju nad ženama, koje otkriva opseg nasilja koje žene trpe kod kuće, na poslu, u javnosti i na internetu. Iako ukazuje na široku rasprostranjenost nasilja nad odraslim ženama, izveštaj ujedno navodi i slučajeve fizičkog i seksualnog nasilja koje su žene doživele u detinjstvu. Istraživanje ukazuje na to da tvorci politika moraju da prepoznaju opseg nasilja nad ženama i osiguraju da odgovori na nasilje ispunjavaju potrebe i prava svih žrtava nasilja nad ženama u praksi, a ne samo na papiru.

„Brojčani podaci iz ovog istraživanja jednostavno se ne mogu i ne smeju zanemariti. Istraživanje pokazuje da fizičko, seksualno i psihološko nasilje nad ženama predstavlja raširen oblik povrede ljudskih prava u svim državama članicama EU” izjavio je direktor Agencija za fundamentalna prava Morten Kjarum. „Veličina problema dokaz je da nasilje nad ženama ne utiče samo na nekoliko žena – ono svakodnevno utiče na celo društvo. Stoga, tvorci politika, civilno društvo i aktivisti moraju preispitati mere za suzbijanje svih vrsta nasilja nad ženama bez obzira na to gde se ono događa. Mere za suzbijanje nasilja nad ženama sada se moraju podići na sledeći nivo.”

U istraživanju je učestvovalo više od 42 000 žena (prosečno oko 1 500 žena po državi). Postavljena su im pitanja o njihovim iskustvima u vezi sa fizičkim, seksualnim i psihološkim nasiljem, uključujući porodično nasilje. Postavljena su i pitanja o slučajevima uhođenja, seksualnog uznemiravanja i o ulozi novih tehnologija kao obliku nasilja nad ženama. Osim toga, ispitanice su u istraživanju upitane da li su doživele nasilje u djetinjstvu. Iz odgovora dobijenih istraživanjem proizlaze neki ključni zaključci koji ukazuju na sledeće:
- 33 % žena doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od 15. godine života. To odgovara brojci od 62 miliona žena.
- 22 % njih doživelo je fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera.
- 5 % svih žena bilo je silovano. Gotovo jedna od 10 žena koje su doživele seksualno nasilje od osobe koja nije partner navodi da je u najozbiljnijem incidentu sudelovalo više počinitelja.
- 43 % žena doživelo je neku vrstu psihološkog nasilja bilo od sadašnjeg ili prethodnog partnera, poput javnog ponižavanja, zabrane da napusti kuću ili zaključavanja, prisiljavanja na gledanje pornografskog sadržaja, pretnje nasiljem.
- 33 % žena doživelo je fizičko ili seksualno nasilje u detinjstvu od strane odrasle osobe. 12 % njih doživjelo je seksualno nasilje u detinjstvu od čega su pola počinili nepoznati muškarci. Ovi oblici nasilja tipično uključuju odraslu osobu koja pokazuje svoje genitalije ili dira genitalije ili grudi deteta.
- 18 % žena doživelo je uhođenje od 15. godine života, a 5 % žena bile su žrtve uhođenja u razdoblju od 12 meseci pre istraživanja. To odgovara brojci od 9 miliona žena. 21 % žena koje su doživele uhođenje izjavile su da je ono trajalo duže od 2 godine.
- 11 % žena doživelo je neželjeni pokušaj zbližavanja na društvenim mrežama ili je bilo izloženo seksualno eksplicitnoj e-pošti ili SMS porukama. 20 % mladih žena (18-29) bile su žrtve takvog virtualnog uznemiravanja.
- 55 % svih žena doživelo je neki oblik seksualnog uznemiravanja. 32 % svih žrtava seksualnog uznemiravanja izjavilo je da je počinitelj bio njihov nadređeni, kolega ili klijent.
- 67 % njih nije prijavilo najozbiljniji incident partnerovog nasilja policiji ili drugoj organizaciji.

Iz istraživanja na kojem se temelji izveštaj proizlazi da razne skupine, uključujući poslodavce, zdravstvene radnike i pružatelje internetskih usluga, moraju preduzeti mere u borbi protiv nasilja nad ženama. Agencija za fundamentalna prava daje nekoliko predloga za poboljšanje stanja i za pružanje podrške tvorcima nacionalnih politika i politika na nivou EU-a za uvođenje i sprovođenje sveobuhvatnih mera za sprečavanje i odgovor na nasilje nad ženama:
- Države članice EU treba da ratifikuju Konvenciju Saveta Europe o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja (Istanbulska konvencija).
- Države članice EU moraju prepoznati nasilje koje je počinio intimni partner kao javni, a ne privatni problem. Stoga bi pravo u svim državama članicama EU trebalo da tretira silovanje u braku isto kao i druge slučajeve silovanja, kao i da odgovori na porodično nasilje kao na ozbiljan javni problem.
- Države članice EU moraju revidirati postojeći opseg zakonodavnih i političkih odgovora na seksualno uznemiravanje uzimajući u obzir da se ono može dogoditi u raznim okruženjima, te da se može koristiti različitim medijima poput interneta ili mobilnih telefona.
- Policija, zdravstveni radnici, poslodavci i stručne službe za podršku žrtvama moraju biti osposobljeni i imati na raspolaganju dostatne resurse i potrebna ovlašćenja za pružanje pomoći žrtvama.
- Policija i druge nadležne službe treba da budu osposobljene za prepoznavanje i razumevanje uticaja psihološkog nasilja na žrtve kako bi se osiguralo prepoznavanje, evidentiranje i delovanje protiv svih oblika nasilja nad ženama (i devojčicama) u različitim okruženjima.
- Policiju bi trebalo podsticati da rutinski prepoznaju i istražuju slučajeve u kojima se pojavljuje virtualno uhođenje i virtualno uznemiravanje.
- Internet i društvene mreže bi trebalo proaktivno da pruže pomoć žrtvama virtualnog uznemiravanja pri prijavljivanju nasilja, te bi ih trebalo podstaći da ograniče neželjeno ponašanje.
- Od stručnih službi za pružanje podrške zahteva se da se pobrinu za potrebe žrtava koje pate od negativnih osećanja nakon viktimizacije što može uključivati samookrivljavanje i osećaj stida.
- Kampanje i odgovori na nasilje nad ženama moraju biti usmereni i na muškarce i na žene. Muškarci treba da se aktivno uključe u inicijative koje se suprotstavljaju načinu na koji neki muškarci primenjuju nasilje nad ženama.
- Postoji jasna potreba unapređivanja i usklađivanja u pogledu prikupljanja podataka o nasilju nad ženama u državama članicama EU i između njih.

Celokupno istraživanje na engleskom jeziku možete pogledati ovde.

.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.