početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama

Autonomni ženski centar, 25. novembar 2015

"16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" je globalna, svetska kampanja koju obeležava 1,700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.

Kampanja "16 dana" obuhvata četiri važna međunarodna datuma koja povezuju žene, nasilje i ljudska prava:
  • 25. novembar- Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama
  • 1. decembar-Svetski dan borbe protiv AIDS-a
  • 3. decembar Međunarodni dan osoba sa invaliditetima
  • 6. decembar-Godišnjica Montrealskog masakra
  • 10. decembar -Međunarodni dan ljudskih prava

25. novembar proglašen je Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba (Feminist Encuentro) održanom u Bogoti 1981.g. Na sastanku su žene govorile o porodičnom nasilju, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, te nasilju koji žene trpe pod režimima, uključujući torturu i nasilje nad političkim zatvorenicama. 25. novembar je odabran kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu) koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960.
Godine 1999. Ujedinjene Nacije su rezolucijom 54/134 službeno potvrdile 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Ko su bile sestre Mirabel? Sestre Patria, Minerva, Maria Teresa i Dede rođene su u Dominikanskoj republici. Pod imenom "Las Mariposas" (Leptiri) delovale su kao političke aktivistkinje i postale vidljivi simbol otpora diktatorskom režimu Trujilla. Zbog svojih revolucionarnih aktivnosti i borbe za demokratiju i pravdu uhapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. 25. novembra 1960. Minervu, Patriu i Mariu Teresu likvidirala je Trujillova tajna policija dok ih je Rufino de la Cruz vozio u posetu zatvorenim muževima u Puerto Platu. Sve tri sestre su zadavljene, a tela su pronađena polomljenih kostiju. Vesti o njihovom ubistvu šokirale su i razbesnile narod. Brutalna likvidacija sestara Mirabel bio je jedan od događaja koji je doprineo zamahu pokreta protiv Trujillovog režima. 30. maja 1961. na Trujilla je izvršen atentat, a nedugo zatim dolazi i do pada njegovog režima.

Sestre Mirabel postale su simbol nacionalnog i feminističkog otpora.

1. decembar označava početak prve godišnje kampanje kojom se pokušula dobiti javna podrška razvoju programa u prevenciji širenja zaraze, osigurati obrazovanje i podići svest o problemima vezanim za HIV/AIDS. Istorija datuma seže do 1988. godine kada su održavši sastanak na vrhu, ministri zdravstva iz celog sveta pozvali na društvenu toleranciju i bolju razmenu informacija o bolesti. Svetskim danom borbe protiv AIDSA-a želi se osnažiti globalna borba s ovom pandemskom bolešću.

6. decembra obeležava se godišnjica Montrealskog masakra kao sećanje na 6. decembar 1989. kada je 25-godišnjak, Marc Lepine, naoružan poluautomatom i noževima ubio 14 žena i ranio trinaest ljudi (devet žena i četiri muškarca), na kanadskom univerzitetu u Montrealu, uzvikujući "Vi ste žene, vi ćete postati inžinjerke. Vi ste horda feministkinja. Ja mrzim feministkinje", a zatim izvršio samoubistvo. Marc Lepine je verovao da su studentkinje krive što nije primljen na mašinski smer Univerziteta. Ostavio je pismo u kojem objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama s listom 19 prominentnih žena prema kojima je gajio naročitu mržnju.
Žene ubijene u masakru: Anne-Marie Edward, Anne-Marie Lemay, Annie St. Arneault, Annie Turcotte, Barbara Daigneault, Barbara Maria Klueznick, Genevieve Bergeron, Helen Colgan, Maud Haviernick, Maryse Laganiere, Maryse Leclair, Michele Richard, Natalie Croteatu i Sonia Pelletier, postale su tragični simbol nepravde prema ženama.

Ženske grupe širom zemlje organizovale su javna okupljanja (vigil), marševe i komemoracije. Inicirana je podrška za obrazovne programe kojima bi se stalo na kraj nasilju nad ženama. Federalna vlada i vlade provincija obavezale su se da će se boriti protiv nasilja nad ženama.
1991. kanadska je vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.

1993. organizacija pod nazivom Koalicija 6. decembra osnovala je fond za žene koje su pokušale da se izvuku iz situacija nasilja i osiguraju za sebe i decu sigurniju sredinu. Iste godine, pokrenuta je i kampanja pod nazivom “Nulta tolerancija” koja je ponudila muškarcima priliku da pokažu solidarnost sa ženama u borbi protiv nasilja. Nakon masakra nekoliko majki žrtava pokrenulo je grupu koja se bori za ograničenje zakona o dozvoli nošenja oružja i upozorava na kontinuirano nasilje nad ženama.

10. decembra 1948. vlade su priznale ljudska prava svih na "život, slobodu i sigurnost itd. bez ikakvih razlika", prilikom potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ovaj datum je prekretnica u savremenoj istoriji kada su se nacije sveta udružile kako bi jednom i zauvek stale na kraj genocidu nastalom za vreme Drugog svetskog rata. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima jedan je od prvih značajnijih dostignuća Ujedinjenih nacija koji kao dokument predstavlja osnovnu filozofiju pravno obavezujućih međunarodnih instrumenata nastalih nakon 1948.

Organizacije i pojedinci/ke vide Međunarodni dan ljudskih prava kao priliku za obeležavanje potpisivanja ovog istorijskog dokumenta i promociju principa koje određuje. "Međunarodni dan ljudskih prava je prilika da pokažemo kako principi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima nisu samo teorija i apstrakcija", kazala je Mary Robinson, viša poverenica za ljudska prava.


Izvor:

http://www.womenngo.org.rs/prakticne-politike/kampanje/16-dana-aktivizma/160-16-dana-aktivizma-protiv-nasilja-nad-zenama

.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.