početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

Udruženje žena Peščanik, Kruševac

Jedan od početnih koraka u okončanju rodno zasnovanog nasilja, koje gotovo da ne zaobilazi ni jednu opštinu u Srbiji, jeste odluka žene da stane na put ugnjetavanju i potraži stručnu pomoć. Svrha usluge SOS telefona je osnaživanje žena i devojaka da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom i da ostvare pravo na život bez nasilja. O tome šta žene očekuju pozivanjem SOS broja i koje vrste usluga im mogu biti pružene razgovarali smo sa Snežanom Jakovljević, predstavnicom udruženja žena „Peščanik“ iz Kruševca.

Mnoge NVO se bave pitanjima neravnopravnosti žena i rodno zasnovanim nasiljem, ali svega dvadesetak njih je pokrenulo SOS liniju za pomoć žrtvama. Šta je to što je vas kao organizaciju motivisalo da pokrenete ovaj vid pomoći?
Same žene u situaciji nasilja,koje su još pre osnivanja SOS telefona prepoznale Peščanik kao mesto dovoljno bezbedno da ispičaju šta im se i kako događa, a da ih niko ne osudjuje, smatra odgovornima, krivima ili slabima. Mi smo nastojale da, u skladu sa mogućnostima i znanjem koje smo imale, činimo najviše što smo mogle - da odvojimo i posvetimo vreme ženi koja nam se obratila, pokažemo razumevanje i empatiju, pružimo informaciju... Kontakti sa ženama bili su dragoceni da steknemo važne uvide u naša sopstvena shvatanja i razmišljanja o problemu nasilja, u to šta se u stvari dešava dok se događa nasilje, koji su njegovi pojavni oblici i manifestacije, koji su uzroci i posledice. Sa druge strane, različiti seminari, radionice, programi koje smo pohađale, kao i razmena sa drugim ženskim grupama, pomogli su nam da pomenuta saznanja i uvide uobličimo u argumente koje smo koristile prilikom javnog zagovaranja eliminisanja nasilja prema ženama. Ponudu lokalne uprave da se uključimo u izradu Strategije za transformaciju socijalne zaštite 2007. videle smo kao priliku da doprinesemo da prevencija i zaštita žena i dece od porodičnog nasilja postane deo političke agende u Kruševcu. To se i dogodilo utvrđivanjem prevencije i zaštite od porodičnog i partnerskog nasilja za strateški prioritet broj 3 od ukupno 5. Na osnovu Strategije, Peščanik je sačinio projekat prevencije i zaštite žena od rodno zasnovanog nasilja koji su podržali Ministarstvo rada i socijalne politike i lokalna uprava. Tako je Kruševac dobio prvi SOS telefon za žrtve rodno zasnovanog nasilja, koji je radio 5 dana u nedelji, najpre 6, potom 4 sata dnevno. Tokom 3 godine SOS telefon kontraktiralo je oko 300 žena iz Rasinskog pokruga, dok je broj pruženih usluga bio oko 2000. Krajem 2011. servis je prestao da radi jer nije bilo elementarnih uslova za rad s obzirom da je grad Kruševac prestao da ispunjava svoje finansijske obaveze prema SOS telefonu. Peščanik je nastavio da pruža podršku ženama u situaciji nasilja u svojim prostorijama subotom od 11 do 14 časova. Sada smo na pragu obnavljanja linije i planiramo da SOS počne da radi najkasnije za mesec, dva.

Na koji način se finansira rad vaše organizacije?
Zahvaljujući projektima koje finansijski podržavaju međunarodne donatorske organizacije, ali i država, pre svih Mnistarstvo za rad i socijalnu politiku. Trenutno projekat ponovnog uspostavljanja rada SOS telefona, odnosno unapređenja podrške ženama u situciji nasilja, podržava Ministarstvo rada i socijalne politike. Tehničke uslove i prostor za rad imamo zahvaljući dugogodišnjim donatorkama, Fondaciji za mir i rodnu ravnopravnost Kvinna till Kvinna iz Švedske. Deo sredstava za rad dolazi iz partnerstva u projektima koje realizuju druge organizacije, najčešće Autonomni ženski centar.

Koliko konsultantkinja na SOS telefonima trenutno radi u vašoj organizaciji i koliko često su one dostupne ženama koje su izložene rodno zasnovanom nasilju?
Trenutno, tri žene se smenjuju svake subote na dežurstvu, od 11 do 14 časova kada su i dostupne klijentkinjama, a četvrta, pravnica, radi po potrebi. Sve su obučene konsultantkinje i sve su svojevremeno radile na SOS telefonu. Naravno da žena zna da pozove i dođe i tokom sedmice i tada je, nakon kratkog dogovora i procene situacije, zamolimo da dođe u radno vreme SOS podrške kada možemo da joj posvetimo veću pažnju i više vremena, ali ako je akutna situacija, što ipak nije baš tako često, onda neka od konsultantkinja interveniše i tada. Ponovnim osnivanjem SOS telefona biće povećana dostupnost podrške ženama sa 3 na 12 sati nedeljno. Upravo obučavamo 10 novih konsultantkinja, uključujući i nekoliko Romkinja i žena sa invaliditetom. Naime, pripadnice ovih kategorija dvostruko diskriminisanih žena često se ne usudjuju da prijave nasilje kojem su izložene i traže podršku. Obezbedjivanjem konsultantkinja koje su im po položaju i karakteristikama na neki način bliže i koje, u slučaju Romkinja, govore romski jezik želimo da ih ohrabrimo da traže podršku češće nego do sada.

Kakva je vaša saradnja sa institucijama sistema u različitim sektorima za zaštitu žrtava, sa centrima za socijalni rad, policijom, sudom, tužilaštvom, zdravstvenim institucijama?
Daleko od poželjne. Uprkos usvajanju brojnih zakona i donošenju dokumenata za prevenciju i eliminisanje nasilja prema ženama, situacija se u praksi teško menja. Stereotipi i prema nevladinim organizacijama i u odnosu na rodno zasnovano nasiljе su i dalje veoma prisutni, ne samo u najširoj javnosti nego i kod onih koji bi trebalo da sprovode određene politike. I onda zapravo imamo, kako to stoji u izveštaju „Senka nad Srbijom“ (izveštaj u senci koji su sačinile ženske grupe i predale CEDOW Komitetu 2013.), jedan „fiktivni participativni proces bez mogućnosti stvarnog uticaja“. Mislim da je situacija posebno loša na lokalnom nivou. Mi smo se susretale sa neverovatnim stvarima, prikrivanjem informacija, davanjem neistinitih podataka nacionalnim službama i organima od strane lokalnih institucija, isključivanjem organizacije iz potpisanih sporazuma i odluka... uopšte marginalizovanjem našeg značaja iako se pitanjem ženskih prava kontinuirano bavimo duže od decenije. Prošle godine su u Kruševcu, u kontekstu porodično partnerskog nasilja ubijene 4 žene. Neko mora biti odgovoran za to. U saradnji sa Mrežom žena protiv nasilja, Udruženje žena Peščanik je Zaštitniku građana/ki uputilo zahtev da istraži odgovornost države u slučaju ubistva u Kruševcu, septembra 2013, s obzirom da se žena više puta obraćala policiji za zaštitu pre nego što je ubijena.


Prema vašem iskustvu, koliko je vremena potrebno ženama koje su preživele nasilje od početka zlostavljanja do odlučivanja da potraže pomoć i okrenu SOS telefon?
Zavisi od slučaja i od same žene, pet, sedam, nekad i više godina. Kada nam se dogodi nasilje, logično je da smo zatečene, ne očekujemo to, u neverici smo, nije nam jasno šta se događa i teško razumemo i jos teže prihvatamo da nam osoba do koje nam je stalo radi tako nešto. Tu su osećanja straha, stida, krivice, počnjemo da razmišljamo šta nismo dobro uradile pa govorimo sebi „da sam samo ovo ili samo ono... možda on ne bi“... Živimo u kulturi u kojoj se nasilje relativizuje i opravdava i žrtvama nasilja treba puno vremena da shvate da on, svakako bi, šta god ona uradila ili ne uradila i da je jedini i isključivo razlog, razlog nad razlozima za nasilje – sam nasilnik.

Koji je najčešće vid pomoći koji žene očekuju kada nazovu SOS broj?
Negde na početku razgovora konsultantkinja pita ženu koja se javi kako može da joj pomogne, šta očekuje od nje... Većina žena je zbunjena kada pozove. Naročito kada to čine prvi put - nemaju ideju šta im je tačno potrebno od nas. Ne retko, žele da im kažemo kako da promene nasilnika, odnosno šta da rade i kako da se ponašaju da se on promeni, da „bude kao što je bio“... što je u vezi sa onim kako se žene osećaju i šta misle kada im se dogodi nasilje, o čemu sam govorila u prethodnom segmentu. Postoje opet i žene, koje zovu zato što im je potrebna određena informacija, najčešće pravne prirode – to su one koje su počele proces izlaska iz nasilja, ili se spremaju da to učine (što opet ne mora da znači da će to i uraditi i to baš tada).

Jedan od načina pomoći žrtvama jeste organizovanje grupa za samopomoć ženama koje su pretrpele nasilje. Da li vaša organizacija pruža ovu vrstu usluga svojim korisnicama i u čemu se ogleda efikasnost ovih grupa?
Još uvek nemamo grupe samopomoći, ali nameravamo da one budu deo podrške koju ćemo pružati u budućnosti. Kontakt i razgovor sa ženama koje su imali slična iskustva donosi saznanje i osećanje ženi da nije sama, da neko razume kroz šta prolazi, da je ne osudjuje. Tu je i taj motivišući faktor - to što je nekoj ženi uspelo da prevazidje situaciju nasilja inspiracija je i ohrabrenje za one koje su još u procesu izlečenja i prevazilaženja velike traume koja im se dogodila.

U kojim situacijama upućujete žene na druge nevladine organizacije?
Kada se žena javlja sa područja, na kojem joj je neka druga organizacija teritorijalno dostupnija, ako joj je potreban smeštaj u sigurnu kuću. Dešava se i da se konsultantski tim susretne sa nekom složenom situacijom i nije siguran šta da preduzme u određenom slučaju da pomogne ženi. Onda kontaktiramo koleginice u drugim gradovima, najčešće Autonomni ženski centar kao organizaciju sa najviše iskustva ili Mrežu žena protiv nasilja radi konsultacija.

Na koji način bi, po Vašem mišljenju, uspostavljanje jedinstvene nacionalne SOS linije olakšalo ženama koje su preživele nasilje?
Najvažnije je što će podrška biti dostupna na teritoriji cele zemlje, dakle svim ženama kojima je potrebna i što će biti povećan broj sati rada SOS linije. Uspostavljanje jedinstvene nacionalne linije značilo bi i da država preuzima odgovornost za obezbedjivanje podrške i zaštite od rodno zasnovanog nasilja. Istovremeno bi i nasilnicima bila poslata poruka da nasilje nije privatna stvar i da žene izložene nasilju nisu same, što je takođe važno.

___
Intervju uradila Sanja Budimović

.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.