početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

NVO Osvit, Niš

U moru životnih problema jedina svetla tačka osobama koje se suočavaju sa nasiljem u porodici, a pritom nisu spremne da zatraže pomoć u nekoj zdravstvenoj ili policijskoj ustanovi, mogla bi da bude pomoć sa druge strane žice. Telefonski saveti koje dele obučeni volonteri, doktori, socijalni radnici ili psiholozi postaju sve neophodniji. Sa kojim se poblemima suočavaju dvostruko diskriminisane žene, razgovarali smo sa Anom Saćipović iz NVO Osvit iz Niša, udruženja koje raspolaže SOS telefonima za Romkinje.

Mnoge NVO se bave pitanjima neravnopravnosti žena i rodno zasnovanim nasiljem, ali svega dvadesetak njih je pokrenulo SOS liniju za pomoć žrtvama. Šta je to što je vas kao organizaciju motivisalo da pokrenete ovaj vid pomoći?
Kao novinarka, sam još devedesetih bila zainteresovana da izveštavam o položaju žena, posebno Romkinja u društvu i porodici. Tako sam napravila prilog o gradskom SOS telefonu u Nišu i zarazila se ovom problematikom. Napustila sam novinarstvo 2005-te godine , okupila mlade obrazovane Romkinje i otvorila organizaciju. Pokrenule smo „ SOS telefon za Romkinje i decu žrtve porodičnog nasilja „ kao prvi u Evropi na romskom jeziku. Prva sredstva ya rad ovog SOS-a obezbedile smo preko fonda B92.

Na koji način se finansira rad vaše organizacije?
Iako smo 31.11.2013. godine ratifikovali Konvenciju SE, kojom se obavezuju države odnosno lokalne samouprave da finansiraju rad SOS servisa, to kod nas još uvek nije tako. To nas navodi da putem projektnog apliciranja kod stranih donatora tražimo sredstva za opstanak rada SOS servisa.

Koliko konsultantkinja na SOS telefonima trenutno radi u vašoj organizaciji i koliko često su one dostupne ženama koje su izložene rodno zasnovanom nasilju?
Kontinuirano podršku ženama sa iskustvom nasilja pružaju 8 obučenih konsultantkinja. Usluga je dostupna 24/7 svim ženama bez obzira na nacionalnu pripadnost, obrazovni profil ili socijalni status.

Kakva je vaša saradnja sa institucijama sistema u različitim sektorima za zaštitu žrtava, sa centrima za socijalni rad, policijom, sudom, tužilaštvom, zdravstvenim institucijama?
2011-te godine potpisale smo Memorandum o saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nišu. Saradnja je solidna sa svim adekvatnim institucijama, mada nailazimo na probleme kada reagujemo na neke nepravilnosti u njihovom radu. U svakom slučaju moramo da sarađujemo i da uvažavamo svakog aktera u postupku izlaska iz kruga nasilja .To je u interesu žena sa iskustvom nasilja pogotovu Romkinja koje pored nasilja od strane partnera, nailaze i na diskriminaciju kada pokrenu postupak za izlazak iz nasilja. Najčešće se svrstavaju u rang siromašnih i ne postupa se adekvatno kao prema ženi sa iskustvom nasilja. Najbočjka saradnja je sa PU i zdravstvenim ustanovama.

Prema vašem iskustvu, koliko je vremena potrebno ženama koje su preživele nasilje od početka zlostavljanja do odlučivanja da potraže pomoć i okrenu SOS telefon?
To je individualna stvar i zavisi od vaspitanja, kulture i sredine u kojoj žena živi. Sioromašne žene, žene sa sela , starije žene i pripadnice nacionalnih manjina duže trpe nasilje i obično prođe od 4 do 10 godina, nekad i duže, kada prvi put zatraže pomoć.

Koji je najčešće vid pomoći koji žene očekuju kada nazovu SOS broj?
Prvi poziv je uvek za dobijanje informacija , kome da se obrate i kakav je postupak. Najčešće žele samo da podele svoj problem sa nekim koga ne poznaju, jer ne žele da se priča širi dalje i pokazuje prstom na nju. Svaki sledeći poziv , ona je otvorenija i ima više poverenja da razgovara o problemu.

Jedan od načina pomoći žrtvama jeste organizovanje grupa za samopomoć ženama koje su pretrpele nasilje. Da li vaša organizacija pruža ovu vrstu usluga svojim korisnicama i u čemu se ogleda efikasnost ovih grupa?
Da, sve konsultantkinje su prošle obuku za vodičice grupa samopomoći. Efikasnost ovakvih grupa je u tome što žena postaje osnažena da sagleda iz raznih uglova koje su alternative za izlazak iz kruga nasilja, shvata da nije usamljena u ovom problemu i da ima podršku ostalih.

U kojim situacijama upućujete žene na druge nevladine organizacije?
Ukoliko nam se obrati mžena iz nekog drugog grada, ako želi , upučujemo je na najbliži SOS njenom mestu stanovanja. Takođe je upućujemo na druge NVO koje imaju podršku u smisli besplatne pravne pomoći,ili advokate za zastupanje na sudu. U zavisnosti od problema , zajedno sa njom pripremamo plan podrške od drugih NVO-a ili institucija.

Na koji način bi, po Vašem mišljenju, uspostavljanje jedinstvene nacionalne SOS linije olakšalo ženama koje su preživele nasilje?
U skladu sa Konvencijom SE , predviđeno je otvaranje jedinsvene nacionalne SOS linije. Smatram da je to dobar poćetak priznavanja rada SOS telefona od strane ženskih NVO-a koje su se dokazale kao klvalitetni pružaoci ove socijalne usluge. U isto vreme i umreženost SOS-a i taćnost podataka o broju poziva.
Za same korisnice, besplatna linije, kvalitetna i brza usluga najbliža njoj i njenim potrebama.

Intervju uradila Sanja Budimović


.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.