početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

Iz kruga, Beograd

Mreža...Iz kruga - Srbija je zajedno sa svojim lokalnim organizacijama pripremila izveštaj iz senke "Žene sa invaliditetom u Srbiji" za CEDAW komitet i predstavila ga na 55. zasedanju u Ženevi prošle godine. CEDAW komitet je u preporuke koje je uputio Srbiji uvrstio veliki broj predloga iz tog izveštaja, a deo ovih preporuka odnosi se direktno i na pitanje nasilja nad ženama sa invaliditetom, što je zbog višetruke diskriminatorne pozicije u kojoj se one nalaze, posebno važna i osetljiva tema. Prema pomenutim proporukama, država bi trebalo da aktivnije uzme učešća u zaštiti žena sa invaliditetom od nasilja, ali i podršci organizacijama koje takvu zaštitu i pomoć već pružaju. O tome smo, između ostalog, razgovarali sa Lepojkom Čarević-Mitanovski iz organizacije Iz kruga, koja među svojim aktivnostim ima i uslugu SOS telefona za žene sa invaliditetom koje trpe ili su preživele nasilje.


Mnoge NVO se bave pitanjima neravnopravnosti žena i rodno zasnovanim nasiljem, ali ste vi jedna od retkih koja je pokrenula SOS liniju za žene sa invaliditetom. Šta je to što je vas kao organizaciju motivisalo da pokrenete ovaj vid pomoći?
Kako ni jedna organizacija osoba sa invaliditetom nije bila orijentisana ka pružanju podrške i pomoći svojim članicama koje su izložene nekom od oblika nasilja, niti su razumeli višestruku diskriminaciju žena sa invaliditetom, formiranje jedne ovakve organizacije se pokazalo i korisnim i nužnim.

 

Zašto je važno da postoji poseban SOS telefon za žene sa invaliditetom koje su izložene nasilju? U čemu se ogleda specifičnost potreba ove ciljne grupe? Zašto su žene sa invaliditetom višestruko diskriminisane?
Žena sa invaliditetom je izložena višestrukoj diskriminaciji, kao žena i kao osoba sa invaliditetom. Postoji veći rizik da će biti izložena nasilju i diskriminaciji upravo zbog svoje fizičke zavisnosti i prihvaćenih društvenih stereotipnih uloga. Stereotipno je mišljenje da ona zbog svog invaliditeta ne može da odgovori na društvene uloge, odnosno da ne može da bude dobra domaćica, majka ili seksualno poželjna osoba. Žena bez invaliditeta može da nađe bilo kakvu mogućnost da izađe iz situacije nasilja dok je žena sa invaliditetom suočena sa društvenim, fizičkim, ekonomskim i kulturnim barijerama koje je sprečavaju da dobije odgovarajuću podršku. Za ženu sa invaliditetom iskustvo nasilja je intezivnije nego za žene bez invaliditeta - ona je sugestibilna, potčinjena, zavisna, uplašena od promena i sa simptomima iscrpljenosti i opšte slabosti. Naučena bespomoćnost do koje dovodi invalidnost je jedna od kočnica izlaska žene sa invaliditetom iz situacije nasilja.

 

Na koji način podržavate žene sa invaliditetom da izađu iz nasilja? Koje su to strategije koje žene sa invaliditetom mogu da primene u situaciji nasilja u porodici?
Žene sa invaliditetom koje se jave na naš SOS telefon, pre svega dobijaju podržavajući razgovor sa konsultantkinjom koja je upoznata sa svim vrstama invaliditeta, koja zna kako svaka od njih utiče na fizički i psihički razvoj žene sa invaliditetom. Način pružanja podrške se prilagođava vrsti invaliditeta. Pre nego što radimo na izradi plana za izlazak iz situacije nasilja, radimo na psihološkoj podršci u cilju prihvatanja sopstvenog invaliditeta i jačanja kapaciteta njene ličnosti, kako bi je osnažili da sama donese najbolju odluku za sebe.

 

Šta su glavne prepreke za izlazak iz nasilja za ženu sa invaliditetom?
Glavne prepreke za izlazak iz situacija nasilja za žene sa invaliditetom su pre svega nedostupnost institucija kojima treba da se obrate, nedovoljna saznanja o pojmu nasilja, ekonomska situacija i nepostojanje servisa podrške za žene sa invaliditetom u skladu sa njihovim potrebama.

 

UN CEDAW komitet je u preporukama upućenim Republici Srbiji ukazao na važnost obraćanja posebne pažnje na potrebe žena sa invaliditetom. Koje su to mere koje država treba da preduzme da bi izašla u susret potrebama žena sa invaliditetom kada je u pitanju nasilje?
Mere koje država treba da preduzme su pre svega, da primarna zdravstvena zaštita – ginekološki pregledi, budu dostupni svim ženama sa invaliditetom, da se promene odredbe Krivičnog zakona u kome se silovanje žena sa invaliditetom karakteriše kao „obljuba nad nemoćnim licem“ i da finansijski podržava rad organizacija koje se bave ženama sa invaliditetom.

 

Na koji način se finansira rad vaše organizacije?
Naša organizacija se isključivo finansira putem projekata i donacija.

 

Koliko konsultantkinja na SOS telefonima trenutno radi u vašoj organizaciji i koliko često su one dostupne ženama koje su izložene rodno zasnovanom nasilju?
U našoj organizaciji rade dve konsultantkinje, dostupne su svakog radnog adana od 10:00 do 16:00 časova.

 

Kakva je vaša saradnja sa institucijama sistema u različitim sektorima za zaštitu žrtava, sa centrima za socijalni rad, policijom, sudom, tužilaštvom, zdravstvenim institucijama?
Do sada smo imali dobru sradnju sa policijom, pojedinim zdrastvenim institucijama, Zaštitnikom građana, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti. Veoma lošu saradanju imamo sa centrima za socijni rad i tužilaštvom.

 

Prema vašem iskustvu, koliko je vremena potrebno žrtvama od početka zlostavljanja do odlučivanja da potraže pomoć i okrenu SOS telefon?
Za žene sa invaliditetom je potrebno mnogo vremena da bi se odlučile da se jave kada su u situaciji nasilja. Obično se jave radi ostvarivanja nekog prava ili beneficije, a onda kroz priču sa njom saznamo da je i u situaciji nasilja.

 

U objavljenoj studiji „Žene sa invaliditetom-nevidljive žrtve nasilja“ navedeni su primeri psiho-fizičkog zlostavljanja žena. Da li nam možete navesti neki primer dvostruke diskriminacije?
Žena stara oko 30 godina sa fizičkim invaliditetom. Nije zaposlena. Kao devojčica je bila žrtva nasilja u porodici. Majka je osmogodišnje devojčice. Prvi put se javila pre 5 godina zbog zlostavljanja od strane supruga, koji nema invaliditet. Tukao ju je pesnicama po glavi i šutirao nogama kada bi pala. Vređao je govoreći joj: “Niko te ne bi hteo da te ja nisam oženio. Niko te ne voli, svi su te ostavili, pogledaj se kakva si." Zlostavljao je i ćerku. Kada bi devojčica stajala između njih u pokušaju da zaštiti majku od batina, hvatao ju je za ruke i bacao na krevet. žena trenutno živi sa ćerkom u jednoj sobici bez mokrog čvora i osnovnih uslova za život. U proteke dve godine korisnica sebe i ćerku izdržava od uvećane jednokratne socijalne pomoći, koju može da dobije samo jednom u 6 meseci.

 

Koji je najčešće vid pomoći koji žene očekuju kada nazovu SOS broj?
Najčešće žene sa invaliditetom koje se jave na naš SOS telefon očekuju pre svega poverenje, a zatim pravnu i psihološku podršku.

 

Jedan od načina pomoći žrtvama jeste organizovanje grupa za samopomoć ženama koje su pretrpele nasilje. Da li vaša organizacija pruža ovu vrstu usluga svojim korisnicama i u čemu se ogleda efikasnost ovih grupa?
Da, naša organizacija pruža uslugu grupe samopomoći. Kroz rad u grupama samopomoći žene sa invaliditetom se upoznaju sa drugim situacijama žena sa invaliditetom i zajednički pokušavaju da nađu najadekvatnije rešenje za probleme koje imaju. Kroz rad u grupama, one stiču samopouzdanje koje im je preko potrebno kako bi izašle iz situacija nasilja.

 

U kojim situacijama upućujete žene na druge nevladine organizacije?
U situacijama kada nam se jave žene bez invaliditeta ili žene koje imaju psihijatrijske dijagnoze, zato što nismo edukovane da radimo sa njima.

 

Na koji način bi, po Vašem mišljenju, uspostavljanje jedinstvene nacionalne SOS linije olakšalo ženama koje su preživele rodno zasnovano nasilje?
Ženama sa invaliditetom takav servis bi zančajno pomogao, jer bi im jedinstveni SOS telefon bio stalno dostupan i imale bi podršku u većem broju gradova, ali samo pod uslovom da sve konsultantkinje koje rade na jedinstvenom SOS telefonu prođu obuku za rad na SOS telefonu za žene sa invaliditetom i da prostor u kome bi žena sa invaliditetom došla da prijavi nasilje bio dostupan. Naša obuka se razlikuje od obuke za žene bez invaliditeta upravo po specifičnostima rada sa ženama sa invaliditetom.


Intervju radila Sanja Budimović

.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.