početna| mapa sajta| štampaj| pošalji|

Zašto su važne priče žena

Ubijene žene. Ubili su ih muževi, sadašnji ili bivši, ljubavnici, intimni partneri, oni koji su bili u njih zaljubljeni, koji su želeli da budu samo njihove, oni o kojima su one vodile računa i izdržavale ih, sinovi, zetovi, drugi srodnici. Nekoliko godina unazad slušamo o zastrašujućim brojkama femicida koji je u porastu: „u 2011. ubijeno 29 žena u porodičnom nasilju“, „u 2012. godini ubijene su 32 žene“. O slučajevima femicida saznajemo iz medijskih izveštaja, iz izveštaja nevladinih organizacija, posebno „Mreže žene protiv nasilja“, dok zvanična statistika ne obajvljuje podatke ove vrste. Predstavljanjem priča žena koje su žrtve femicida želimo da, pre svega, odamo počast ženama koje su ubijene kao posledica nevidljivosti njihovog problema, pred kojim su zakazali društvena i porodična mreža, zajednica i nadležne institucije. Svakoj ubijenoj ženi želimo da posvetimo prostor za sećanje na njihove lične priče, na njihova lica, da učinimo vidljivim nepravdu čije su žrtve i da je javno osudimo. Svaka od ovih priča treba da nas podseti na propuste koje smo napravili kao društvo da ove žene zaštitimo, na prazninu koja je ostala iza njihovih nasilno ugašenih života i da nas podstakne na aktivno angažovanje da svaki sledeći slučaj femicida zaustavimo pre nego što se desi.

 

Medijski izveštaji kao izvor podataka i informacija

Sve informacije i podaci koje vam predstavljamo na stranici posvećenoj femicidu su preuzeti iz objavljenih medijskih sadržaja u dnevnim novinama u Srbiji u periodu od januara 2011. godine do danas. Tokom obrade informacija u sažetu formu o svakom slučaju femicida trudili smo se da se držimo samo činjenica. Naime, u kratkim narativima o istinitim pričama o femicidu koji se dešava iz dana u dan tu oko nas, pokušali smo da vam predstavimo šta je prethodilo činu ubistva, šta su drugi (zajednica, okolina, komšije, rodbina, porodica, kolege sa posla) govorili o žrtvi i počiniocu, šta se desilo na dan tragedije i kakva je reakcija usledila. Međutim, u obradi smo se suočili sa nizom prepreka: medisjki izveštaji su u mnogome vrednosno obojeni, često stereotipno predstavljaju žrtvu i počinioca, istraživački napor novinara je neretko usmeren na utvrđivanje krivice žrtve ili na iznalaženje opravdanja za počinioca, informacija se prati samo dok je „vruća“, a gotovo uvek izostane informacija o institucionalnom epilogu priče. U opisima ličnosti žrtve može se primetiti određeni obrazac opisivanja: „bila je dobra, vredna, kulturna“ itd., dok se u opisima počinioca primećuje da su postojala prethodna saznanja okoline i/ili nadležnih institucija o „nasilničkom karakteru“ ili o prethodnim epizodama počinjenog nasilja. Stoga, u narativima je moguće pronaći brojne informativne manjkavosti koje su direktna posledica senzacionalističkog načina izveštavanja o ovom problemu.

.

Redizajniranje i održavanje website-a www.sigurnakuca.net podržava zajednički UN projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Srbiji”, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima UN Trust Fund-a za borbu protiv nasilja nad ženama.

Sadržaji website-a ne predstavljaju nužno stavove UNDP-a, UN Women-a, UNICEF-a ili bilo koje druge organizacije pod okriljem Ujedinjenih nacija.